U potrazi za zdravim i prirodnim
Jedna od mojih omiljenih tema i na poslu, u ulozi urednika Progressive magazina, ali i privatno, je ona o organski gajenoj i zdravoj hrani, nasuprot proizvodima prepunim aditiva i onima koji sadrže genetski modifikovane organizme. Verujem da sam sa ovom pričom mnogima već i dosadila, ali od nje svakako neću odustati jer smatram da je izuzetno važno da što više ljudi shvati razliku između jednih i drugih proizvoda, i da počne da bira one zdrave i organske.
Svest o tome šta jedemo, šta u stvari sadrže ti ukusni i lepo upakovani proizvodi koji nam se nude na policama trgovina i o tome šta je za naš organizam dobro, a šta ne, je jedino što nam, po mom mišljenju, može pomoći da ostanemo zdravi i da naša deca i njihova deca budu zdrava.
Stalno slušam i čitam o tome kako su danas potrošači, zahvaljujući internetu i mnogo većoj dostupnosti informacija, daleko obavešteniji i zahtevniji nego nekada i kako žele što prirodnije i zdravije proizvode jer shvataju vezu između svog zdravlja i onoga što jedu.
Meni se čini da se, kada je o ovoj temi reč, potrošači kod nas dele na dve grupe. Pripadnici jedne grupe se konstantno edukuju, razmenjuju mišljenja i iskustva i u stalnoj su potrazi za što zdravijim opcijama. Pripadnici druge grupe se ovakvim razmišljanjima uopšte ni ne bave. Nažalost, čini mi se da je ova druga grupa daleko brojnija.
Mnogo, zaista mnogo puta, desilo mi se da me ljudi gledaju kao da im pričam o naučnoj fantastici ili teorijama zavere kada im kažem da meso i mleko sadrže antibiotike, da su mnogi aditivi kojih ima u hrani koju konzumiraju štetni, da u voću i povrću ima otrova, jer se često prska i više nego što je dozvoljeno… Sledi obavezno kolutanje očima i odmahivanje rukom, uz konstataciju da kada bi o svemu ovome razmišljali ne bi ništa ni jeli i da su, eto, i dalje živi, uprkos svemu. Činjenica da ima sve više gojaznih, sve više dijabetičara, ljudi podložnih raznim alergijama, obolelih od autoimunih i raznih drugih bolesti kojima ranije nismo bili toliko podložni, kod njih i dalje ne uključuje alarm.
Još je gora situacija kada se radi o genetski modifikovanoj hrani. Ukoliko su i svesni potencijalnih opasnosti za zdravlje koje ovakvi proizvodi sa sobom nose, smatraju da su zaštićeni jer naša zemlja ne dozvoljava gajenje GMO organizama, a barem za sada, ni uvoz proizvoda koji sadrže GMO. Retko ko shvata da, uprkos tome, mi već konzumiramo genetski modifikovanu hranu, jer ni naše ni zakonodavstvo EU ne zabranjuju promet namirnica dobijenih od mesa ili mleka životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom, na primer.
Upravo zbog toga je uvođenje Dunav soja BEZ GMO standarda i oznake izuzetno značajno, jer proizvođačima pruža mogućnost da se izdvoje i naglase da su njihovi proizvodi napravljeni od mesa i mleka životinja koje nisu hranjene GMO hranom, dok potrošačima pruža mogućnost izbora.
Ono što je, ipak, presudno da bi ovaj standard zaživeo i da bi se Dunav soja BEZ GMO oznaka pojavila na što većem broju proizvoda je da svi mi koji razumemo njen značaj neumorno radimo na podizanju svesti o važnosti zdrave i bez GMO ishrane kod ljudi kojima smo i poslovno i privatno okruženi, i da ne dozvolimo da nas opšta apatija i neobaveštenost obeshrabre.
Jedini način da ‘nateramo’ proizvođače da nam ponude više zdravih proizvoda, koji ne sadrže štetne aditive, antibiotike, otrove i GMO je da upravo takvim proizvodima damo prednost prilikom kupovine. Proizvođači i trgovci uvek i nude ono što se traži, što znači da je moć da nešto promenimo u našim rukama, iako toga nismo u dovoljnoj meri svesni.