BLOG

Možemo li se hraniti zdravo i BEZ GMO danas?

Ivana Ćirković,
25. oktobra 2018.

Svaki put kad jedeš i piješ, ili hraniš bolest ili se boriš protiv nje. Heather Morgan

I zaista, koliko danas obraćamo pažnju na to kako se hranimo i odakle potiču namirnice koje kupujemo i sa kojima spremamo obroke svojoj porodici, deci, sebi?

Možemo li se hraniti zdravo danas kad je toliko prerađene hrane na dohvat ruke i, realno, dostupnije i cenom i asortimanom nego što je lokalno uzgajana, prirodna, organska hrana? Na sve koji na ovo pitanje odgovore kako je zdravo skupo imam drugo pitanje – ima li zdravlje cenu?

Kao roditelju troje dece, ovo su neke od stvari o kojima svakodnevno razmišljam jer mi je važno da imaju zdrave, nutritivno hranljive i uravnotežene obroke. Jer, ono što jedemo direktno utiče na kvalitet našeg zdravlja, utiče na to kako se ujutru osećamo, kako ponašamo tokom dana, podstiče ili troši energiju.

Priznajem, pre njih baš i nisam bila savesna prema sebi i svom zdravlju u smislu izbora hrane koje sam pravila; utoliko više sam danas opreznija i usmerenija na to da – koliko to mogu – pravim zdravije izbore. I upravo sam zato pre tri godine odlučila da postanem deo jedne važne globalne inicijative, kako bih se više informisala i podstakla sebe i druge na to da razmisle o kvalitetu ishrane svojih porodica i promene ih na bolje. Food Revolution inicijalno jeste globalna kampanja koja se bori protiv gojaznosti i dijabetesa u dečijem uzrastu ali je i mnogo više od toga. U pitanju je pokret koji promoviše zdrav način života, pametne izbore hrane i snažno se zalaže protiv genetički modifikovane hrane.

Edukujući se i istražujući pomno ovih godina, postala sam svesnija namirnica i hrane kojom raspolažemo na našem tržištu i trudim se da pravim bolje izbore. Pa ipak, ne polazi mi uvek za rukom jer često ne mogu biti sigurna da li je to što kupujem bezbedno i zdravo za mene i moju porodicu. Jer, iako smo jedna od 39 zemalja koja zakonom ne dozvoljava uzgoj GMO, uvozna hrana kao i hrana za stoku nemaju jasno obeležje jesu li proizvedene sa ili bez GMO. I tako dolazimo u situaciju da kao potrošači ostajemo uskraćeni prava na izbor šta želimo da kupimo i kakvu hranu da jedemo. Istražujući, otkrila sam da sada i u Srbiji postoji standard i oznaka kvaliteta koji pruža jasnu informaciju o poreklu i kvalitetu hrane koju svakodnevno jedemo. Upravo zato, podržavam ovu međunarodnu inicijativu i kada kupujem, moj izbor su uvek namirnice na čijem se pakovanju nalazi Dunav Soja oznaka kvaliteta, koja garantuje da su životinje hranjene BEZ GMO stočnom hranom i sojomi da je proizvod domaćeg porekla.

Na stranu sve drugo, upravo to pravo na izbor treba da nam bude omogućeno. Da svako od nas bude informisan i zna šta je to u ponudi, pa da na osnovu raspoloživih informacija napravi izbor. Ovako, niti znamo dovoljno (mnogi bi rekli uopšte) o GMO hrani niti na koji je način i koliko zastupljena i na našem tržištu, te bukvalno tumaramo u mraku i kupujemo hranu o kojoj smo malo upoznati. Ne ulazeći u tvrdnje i debate da li je genetički modifikovana hrana dobra ili ne, prosta činjenica jeste da mi ne znamo dovoljno o ovoj hrani, da bi bili nemarni i olako je unosili u sebe. A čak i da želimo da se informišemo – nemamo gde – što pokazuju rezultati ankete koju sam nedavno sprovela:

https://www.yumpu.com/s/nHRg9sNXPxdVJSm1

GMO hrana se ne obeležava u potpunoti kao takva – ni u svetu ni kod nas i mi ne znamo šta jedemo i kakve to posledice može imati po nas. Sve i da nema posledice, najmanje što može da se uradi jeste jasno obeležavanje hrane, pa da sami donosimo odluku šta želimo da kupujemo. Zar ne?

Ivana Ćirković, autorka sajta Organ Vlasti