BLOG

Znamo li šta imamo i kako to da sačuvamo?

Milan Ćulibrk, Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN
7. septembra 2018.

Demokratija podrazumeva slobodu izbora, a pravog izbora nema bez dovoljne konkurencije, ali ni bez svih relevantnih informacija. Da li je onda demokratija ako na svakom proizvodu, izloženom na rafovima prodavnica, nisu jasno i vidno naznačena njegova osnovna svojstva, a pre svega da li u njemu ima štetnih aditiva i da li sadrži i sastojke sa genetski modifikovanim organizmima (GMO).

Iako postoje pristalice sasvim različitih teorija, od onih koji tvrde da su GMO organizmi aposlutno bezopasni za ljudsku ishranu, do onih koji smatraju da su štetni i da ih ne bi trebalo koristiti, čini mi se da bi sve dok postoji i najmanja dilema, potrošačima trebalo jasno staviti do znanja bar koji proizvodi u sebi ne sadrže ni najmanji procenat GMO. I odmah da kažem da spadam u one koji su spremni da plate više za proizvod bez GMO. Čak i kada je lošije upakovan, kada njegov brend nije ni globalno, pa čak ni lokalno prepoznatljiv…

Prvo tržišno pravilo je da sve ima svoju cenu. Zdravlje posebno. Zato nikad ne bih rizikovao, a smatram da još uvek postoji ne tako mali stepen rizika od korišćenja namirnica u kojima ima i GMO. Uostalom, da nije tako zar bi Evropski sud pravde krajem jula odlučio da bi čak i hrana proizvedena nizom novih biotehnoloških tehnika trebalo da se tretira kao GMO i da tako potpadne pod strogu evropsku regulativu za takve proizvode? Posle takve odluke suda ta hrana će, dakle, prolaziti posebne bezbednosne provere i moraće posebno da se označava. Svesna značaja te presude, nemačka ministarka za životnu sredinu Svenja Šulce je izjavila da je to “dobra vest za životnu sredinu i zaštitu potrošača”.

Tim pre pomalo čudno deluju nedavne reakcije nadležnih državnih organa Srbije na reklamnu kampanju jedne domaće kompanije, koja je svoju tržišnu poziciju gradila na poruci da u njihovim proizvodima nema GMO. Pa, šta je tu sporno? Zar ne bi i drugima, koji to mogu da dokažu i garantuju, trebalo omogućiti da na svoj proizvod stave oznaku BEZ GMO. Koga bi to ugrozilo? Pa samo one koji, uprkos zakonskim propisima, u proizvodnji koriste i GMO, a da to njihovi potrošači ni ne naslućuju, uvereni da je u Srbiji to jednostavno zabranjeno i da ih država štiti.

Upravo zbog toga javlja se sve veća potreba da se, bar onima koji to žele, a verujem da je to većina građana, omogući da na svakom proizvodu mogu jasno da uoče da neki proizvod ne sadrži GMO. Srećom ljudi koji su svesni značaja ovog problema osmislili su Dunav Soja standard, koji to omogućava. Bilo bi dobro da primena Dunav Soja standarda, koji garantuje da u prehrambenim proizvodima nema GM soje i da su napravljeni od domaćih sirovina, poprimi što šire razmere. Posebno zbog toga što se u narednom periodu mogu očekivati sve veći pritisci na Srbiju da pre učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju ukine zabranu prometa GMO.

No, čak i ako do toga dođe, građani će imati mogućnost izbora ako budemo imali jasno označene proizvode da su BEZ GMO. Naravno, samo pod uslovom da i proizvođači ne izdejstvuju da i oni imaju mogućnost izbora, jer u tom slučaju sasvim sigurno niko od njih ne bi jasno obeležavao da njihovi proizvodi sadrže i GMO. A i to sigurno nešto govori.